sweetie93's blog

Pod kapcima mi diše čitava Evropa.

Sedim u kafiću na Montmartru i ispijam belu kafu sa pokoricom od cimeta i šećernom glazurom u okrnjenoj šoljici sa sivim vukom.

Berem ruzmarin u šumama Minhena dok mi nad glavom pleše čempres a prsti mi miršu na smokve.

Crtam siluete para koji je neparan i koji se traljavo voli na stepenicama hamburške železnice.

Savijam šake u dzakove pšenice i u njima tražim zvezde padalice.

Pridržavam vrata Puškinu.

Stavljam šaku bagrema u šolju na trulom simsu.

Puštam pogled da se gubi na kaldrmi Istanbula, u maramama boje juna.

Prelazim prstima po Tvojoj ključnoj kosti koja je zaista ključ.

Slušam kako zvuči lepet krila…

Najviše mi je trebao,a i najviše bola nanosio..To valjda ide u paketu..
Odlazio je,vraćao se..Valjda nije mogao da prihvati činjenicu da me voli, i da je voljen,a znam da je tako..
Vraćao se-a bežao..U nekim trenucima pokazivao je da mu je stalo,dok je u sledećem bio,ono kako sam ga ja zvala iz nemoći-đubre..
Nije ni njemu bilo lako..Prećutala sam mnoge stvari koje me tište..Sve iz najbolje namere,a te najbolje namere su obično put do pakla..
U nekim trenucima,kada sam pucala,govorila sam i ono što nije trebalo..Tim rečima sam ga,ionako nesigurnog,od sebe oterala..


-I šta se sad dešava?Jesi li ga prebolela?
-Eh da je tako..Ima trenutaka kada…

Ne,ima veze,nikada neću naći nekog kao što si ti...

'''Za tebe i hiljadu puta ako treba''

Ne sećam se da sam ikada bila više potresena..

Da li ste ikada pročitali neku takvu knjigu?Knjigu koja vas prodrma,natera suze na oči?

Lovac na zmajeve je takva knjiga.Bez patetike,prenemaganja,a moćna,snažna,priča o prijateljstvu ,porodici,gresima,iskupljenju..

Pocivaj u miru Ejmi.

...kada Balaševićevi redovi pogode.I potpuno se pronađeš u njima..





''Sve se ređe usuđujem da zaronim u sebe...
Jer tamo zagluvim...
Oči se prepune do vrha...
I suze se začas raspu kao pokidane niske...
Po sobi...
Po celom svetu...
I ne mogu ih sakupiti do jutra...''

On se verovatno tačno seća na kom smo se sastanku poljubili...
Ja, priznajem, ne...
Jer svoj život sam počela da brojim tek od tog poljubca pa nadalje.''

''..S tugom jednostavno treba umeti...
Tuga je kao starica koja prodaje karafile po kafanama,samo se uporno moraš praviti da je ne primećuješ pa će se kad tad okrenuti i otići,iako ti se u prvi mah čini da će zauvek cvileti…

Hodajući po hodnicima uspomena,padam sapletena mrežom zalutalih emocija.

Mi ćemo biti pod Suncem ali i pod senama. Nosićemo kofere i torbe ispunjene pokradenim emocijama i vrlinama, nažalost nesvesni da na leđima imamo samo greh. Vrisci će ispuniti vazduh i jedina stvar imuna na maglu biće lude, naftalinom prekrivene, oči. Sjajno uzbuđenih pokreta gramzivo se borimo za kosti mrtvih životinja. Ležimo i grizemo slabašnim zubima,ne zbog sebe već zbog drugih.

Hajde da umiremo jedni za druge. Hoćeš li? Ti probuši lobanju a ja ću srce. Zagrli me onim što je ostalo. Hajde da ležimo u lokvama krvi dok neko ne pojede naše kosti. Hajde da se volimo dok…