1987.

U tišini senovite štale,
bik posmatra kravu ispod oka:
„- Dopusti mi mala, ko o šale,
da napravim barem 2-3 skoka.“

Lagano se krava ka zidu primače,
gledajući osmeh na bikovom licu:
„- Ako ti se već toliko skače,
najbolje da odeš na Planicu.“

Tama mu je skroz na oči pala,
udis'o je njen miris i vlagu:
„- Ja sam samo štalski jebač mala,
zar ti više ličim na Ulagu?!“

„ Daj Rudonja 'ajde malo splasni,
pa navrati sutra opet bolje,
zar ne vidiš da mi estrus kasni,
i da nešto nisam dobre volje.“

Sanjao je bičina te noći,
da ga maze njeni rogovi i koža,
nije znao da će stvarnost doći
u obliku oštrog mesarevog noža.

 

Like! 4