Čuda su svuda oko nas...
zar ne čuješ svoj glas?
topi se kao snježna pahulja
na tik od mojih usnana...
zar ne vidiš tajne u očima
i ova mjesečina
koja nas obasjava
slaže se sa srebrnim nitima
na mojoj haljini... 



Pa čak ponekad i na pomrčini
ja tvoje poglede tako jasno vidim
i nemam kome, nemam na čemu da zavidim
kad sam pronašla svoja čuda
kada te volim kao luda
kad ovi otkucaji u meni
nisu više samo bezlični zvuci...
Ma hajde u moju dušu se zavuci
i ostani tamo zauvijek...
ja sam spremna da te čuvam!

Like! 16