Sasvim (ne) obicna   prica

Ona zapali i posljednju sibicu. Svetlost mu za tren zaslepi vid, te uzmace od te jacine i sklopi oci, tek toliko da moze naslutiti njen lik. Brzo...zapali svecu!

     Njegovo lice pod svetloscu svece zatitra nekim cudnim sjajem i ona zastade pred tim prizorom.

“Sta me gledas”?

 Njoj je to njegovo pitanje odjednom odnelo svu lepotu tog trenutka i njegov cinican i ostar pogled duboko je povredi. I, da je morala da ceka jos koji trenutak da mu odgovori, zanemila bi bez i jedne reci. Tad se ohrabri i dobi neku snagu da mu se usprotivi.

 “Ma slusaj, ti...” I tog trena zacu zvuk telefona. Ona zacuta. On zurno ustade iz fotelje i u polumraku vesto pronadje telefon zaturen ispod gomile jastuka na krevetu.

“Halo “!- rece nesto bucnije nego obicno i okrenu joj ledja. Nastade tisina i ona se zamisli. Pred njom je stajao on. Njegova ramena, cinila su joj se tako nemirna i zeljna zenskog dodira. Ili je to osecaj koji je budio i u drugim devojkama?

“Eh...da samo nisi tako ohol”!- prosapta, ne primetivsi da je to ucinila glasnije nego sto je mislila. -Sacekaj malo.- rekao je svom sagovorniku i okrenuo se prema njoj. Celo mu se namreska, klimnu glavom na dole i namrsti se.

 “Nesto si rekla “?- upita, mada nije razumeo ni jednu rec koju je izgovorila.

 “Ne, ne...nisam...” pokusala je da se odbrani. Njegov pogled je prostreli i nju obli neki hladan osecaj neprijatnosti. On zavrsi razgovor jednim hladnim  “Vazi, vidimo se. Cao!” i baci telefon ponovo na staro mesto. “Pst...znao sam. Kisa. Ovo mi dodje ko slag na tortu. Prvo struja, sad i kisa. Divota!-“

Nasmesila se “Zasto ne volis kisu?”i otvorila vrata terase. U njoj se odjednom stvorio neki osjecaj mirnoce, kao da je zove neki glas duboko u njoj da izadje na kisu. Glas koji prevladava, cineci sve ostalo potpuno nebitnim. Ona zakoraci na terasu i oseti prve kapi na kozi.

“Mrzim je! Mrzim, jer se osecam kao u kavezu, potpuno ogradjen od svieta!” rece on i zatim zacuta.             Vetar polako podignu zavesu i hladan vazduh doprije do njegovog vrata. Najezio se i refleksno skupio ramena. Okrenuvsi glavu, shvati da ona vec dugo, okrenuta ledjima, stoji na sred terase. Rasirila je ruke, kao da ocekuje blagoslov od Boga, licem okrenuta nebu, izlozivsi ga kisi.

“Ti nisi normalna...ulazi unutra! Razboleces se!: Ona se za trenutak okrenu k njemu, pogleda ga preko ramena potpuno ravnodusno i vrati se u prvobitan polozaj.

 “Ne, lepi...ti nisi normalan. Ne znas sta propustas!”

 On istrca na terasu i, osjetivsi kisu na svojoj kozi, htede da ostane, ali to bi onda znacilo da je ona imala pravo, a to nikako nije smeo dozvoliti. Uhvati je oko struka, pa je kao neki stari dzak prebaci preko desnog ramena i unese u sobu.

 “Pa ti nemas pojma koliko je napolju hladno”.

 Ocekivao je ostar odgovor, ali sve sto je cuo je bilo kikotanje koje je, kako mu se cinilo, dolazilo od srca.

 “Cudna si...nimalo te ne razumem.” I dalje se smejala “Ti neces da me razumes!” On dobro osmotri taj prizor. Odeca joj je bila potpuno slepljena uz telo, dok su se sa kose slivale kapi kise. Ona dohvati jastuk i poce njime da mu trlja lice, jos se vise smejuci. Odjednom oseti kako ju je uhvatio za oba zgloba rukama, stezuci je i prenoseci svu tezinu svog tela na nju. Uozbiljila se i pocela se otimati pod njim.

 “Pusti me!” Rekla je toliko besno, kao da joj je i smrt draza od njegovog dodira, ali on nije obracao paznju. Drzao ju je sve cvrsce dok mu se od njenog otimanja tresla mokra kosa. Ona se umiri. Nastade tajac. I kad vetar po drugi put zanjihao zavesu i posljednji milimetar svece utrnuo, oni su se poljubili.

Like! 32