Садашњост, та малена тачка која раздваја прошлост од будућности...

Све има своје време, дато нам од Бога. Ако тај тренутак не искористимо, прошао је, отишао неповратно. Поправног нема. Следећи пут можемо само закључити како смо погрешили некад и пропустили драгоцени тренутак, али он се више никад неће поновити. Временска оса има само један смер. Почетак је све даље иза нас, и све га мање назиремо. Крај је магловит, све док не дођемо до њега. А тад је касно да се било шта мења.
Садашњост, та малена тачка која раздваја прошлост од будућности, тј. оно што је било и отишло од онога што тек ће доћи, само је један трен, сувише кратак да га забележимо. Када га постанемо свесни, он већ припада прошлости.
Па ипак, човек треба да живи баш у том тренутку, и да се понекад сети обећаног, вечног живота. Све што нам је Господ подарио, налази се баш у том тренутку који тако брзо одлази и не враћа се. Али, ми не знамо уживати у њему, благодарити Господу, искористити даровано нам време. Кад "садашњост" прође и постане прошлост, касно је размишљати "шта би било да је било", јер тада траје следећа "садашњост" која истог тренутка постаје нека нова прошлост.
Делује збуњујуће, зар не?
Треба целог себе унети у тренутак у ком се налазимо и треба га упити у себе пуним плућима, да заувек остане забележен у нама. Па када дође крај земаљског живота, да можемо рећи да смо убек били благодарни и користили сваки тренутак, све оно несебично даровано нам од Бога, од рођења и првог плача до смрти и привременог растанка са драгим људима. Оставимо им успомене, и љубав у срцима, и Бога. Оставимо им мудрост да живе у садашњости, да буду само посетиоци на Божијој њиви. Оставимо им Реч Божију оживљену нашим животом. Оставимо им светлост да светли у мраку греха и показује пут ка Христу.
И молимо се, и благодаримо Господу, увек, на сваком месту, у свако време.
Амин!!!

 

 

Like! 36