Ja želim da još s tobom gledam kako se bude zlatasta mora,
da s tobom dišem i da te volim i vatrom noći i zore sjajem.
I zato ne dam, i zato neću, i zato rastanke ne priznajem.
Želim da živim tvojim dahom i da se smejem osmehom tvojim,
želim da bolujem tvoje boli i da strahujem tvojim strahom,
... dokle me ima, dok postojim...
... Zato ću uvek biti sa tobom, u dašku misli ili u snu.
Još uvek naš cvet negde niče, još uvek naše tajne snije
i ustreptalom lepotom traje dok mu na lati leptiri sleću.
Svi su rastanci tužne priče,
zato ja rastanke ne priznajem i nikad neću!