Divno žensko prstenje i poneka poučna kratka priča

Prsten

Jedan imperator je okupio sve
svoje mudrace i naredio im da
sačine prsten na kojem će
ugravirati natpis.

Taj natpis
trebalo bi da mu pomogne u
teškim trenucima i da ga uvek
podseća na dobro, kad su zla
vremena.

Mudraci su dugo umovali i
kada je na kraju prsten bio
gotov, na njemu je pisalo:

''I to ce proći.''

----------------------------------------

O sreći se odlučuje unapred


Jedan čovek, star 92 godine, dobrodžeci i ponosan,
koji je svakog jutra u osam sati sasvim odeven,
moderne frizure i savršeno obrijan,
iako je skoro sasvim slep,
danas se doselio u starački dom.

Njegova sedamdesetogodišnja žena nedavno je umrla
i time selidbu u dom učinila neophodnom.

Posle mnogo sati strpljiva čekanja u hodniku doma,
ugodno se nasmešio kada su mu rekli da mu je soba spremna.

Dok je upravljao svojom hodalicom prema liftu,
opisao sam mu njegovu malu sobu,
ukljucujući i roletne koje su bile na prozoru.

'Svidja mi se',
rekao je s entuzijazmom osmogodišnjaka kome su upravo pokazali novo štene.


'Gospodine Johns, još uvek niste vidjeli sobu,
pričekajte još malo', rekao sam mu.

'To nema nikakve veze s ovim', odgovorio je.

'Sreća je nešto o čemu odlučujete unaprijed.

Hoće li mi se svidjati soba ne zavisi od toga kako je rasporeden nameštaj,
vec kako ja rasporedim svoje misli...

Vec sam odlučio da mi se svidja.

To je odluka koju donosim svakoga jutra kad se probudim.

Ja imam izbor:

mogu provesti dan u krevetu broječi teškoče koje imam s delovima tela
koji više ne rade,
ili mogu ustati iz kreveta sretan zbog onih koji još uvek rade.

 Svaki dan je poklon,
i dok su mi oči otvorene,
misliću na novi dan i na sve sretne uspomene koje sam odložio.

Starost je kao bankovni račun.

S njega podižete ono što ste uložili.

Moj savet vam je da uložite mnogo sreće u banku sećanja!
 
Hvala vam za vaš deo u banci sećanja.

Ja još uvek ulažem!'

__________________



 Promeni strategiju kada se oko tebe sve naopako kreće

Proleće

Jednog dana, jedan slepi covek sedeo je na stepenicima jedne zgrade,
sa šeširom blizu svojih stopala i jednim natpisom na kome je pisalo:
"Slep sam, molim vas pružite mi pomoc."

Jedan slučajni prolaznik,
igrom prilika strucnjak za reklamu,
koji je tuda prolazio,
zaustavio se zapažajuci da je u šeširu bilo prisutno samo nekoliko
metalnih novcica.

Savio se da bi mu pružio novac, zatim,
i bez pitanja za dozvolu,
uzeo je karton  
okrenuo ga, ispišavši novi natpis.

U toku popodneva slucajni prolaznik se vratio do slepog coveka,
zapažajuci da je njegov šešir ovom prilikom bio pun novcica i novcanica.

Slepi prosjak, prepoznavajuci ga po koraku,
uputio mu je pitanje da nije bio on taj koji je nešto napisao na kartonu
i šta je to mogao napisati,
na šta ce prolaznik odgovoriti:

"Nisam napisao neistinu – samo napisah tvoju poruku na drugaciji nacin",
nasmeši se i izgubi u gužvi.

I tako slepi covek nije saznao da je natpis jednostavno glasio:


"Danas je prolece … a ja ga ne mogu videti".

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ ~~~

Promeni strategiju kada se oko tebe sve naopako krece i videceš da ce se
pre ili kasnije okrenuti na bolje.
__________________

-Jesi l' cuo da ce sutra padati dinari s neba?
-Nisam.
_A jel' veruješ da ima tica sto donosi kolace?
-Ne verujem
-Jesi l' cuo da ima negde da je stalno leto?
-Nisam.
-A jel' veruješ da u radijo živu mali ljudi?
- Ne verujem.
-Marš iz našeg sokaka kad ne umeš da sanjaš!
Da te pokrljam napola k'o lebac...Eto!

Mika Antic

---------------------------------------------------

Dodi, i ti si andeo…


Andeli su i ljudi koji propuštaju "svetlo".

Andeli su i ljudi kojima je dana neka vrsta izvorne radosti.

Veruj mi,
andeli su i bica od krvi i mesa, koja na nevidljiv nacin drže svet u redu.

U njima se oseca nešto od one tajanstvene,
izvorne dobrote koja želi dosegnuti sve ljude.

U njima se oseca ljubav koja bi te najradije htela zagrliti.

Imaš neki problem, ne možeš dalje.
Više ne ide.

Tada preko neke nevidljive "antene" neko primi nadahnuce,
neku vrstu zapovedi da ti pride,
da ti pomogne,
uteši te,
da ti dadne znak,
pokaže rešenje,
sve svoje molitve namijeni za tebe …

Tama se rasvjetljava,
brige polako nestaju,
život postaje svetliji.

Susreo sam vec mnogo andela.

Katkad nasred ulice, u ljudskoj vrevi.
Odjednom su se pojavili,
pružili mi ruku i opet išceznuli, ne cekajuci zahvalnost.

Ima još andela u svetu.

Ali, oni neće doći za platu ni po narudžbi.

Svi mi imamo svoje andele,
i one znane i one neznane koji nam stave osmieh na lice i nestanu …

I one koji tako lako i brzo ne nestaju i uvek su uz nas,
a cesto ni ne razmišljamo na taj nacin o njima – o prijateljima …

--------------------------------------------------------------

Eho

Jedan covek i njegov sin su jednog dana išli šumom. Odjednom,
decak zape i osecajuci bol kriknu: "Ahhh!" Iznenada, cu glas
koji je dolazio s planine: "Ahhh!" Znatiželja ga obuze pa dreknu:
"Ko si ti?" Ali, odgovor koji dobi beše: "Ko si ti?" Ovo ga naljuti,
pa ponovo dreknu: "Kukavico!" Glas odgovori: "Kukavico!" De-
cak pogleda oca i upita ga: "Tata, šta se ovo dešava?"

"Sine", rece otac, "obrati pažnju." Tada otac viknu: "Divim ti
se!" Glas odgovori: "Divim ti se!" Otac ponovo uzviknu: "Predi-
van si!" Glas rece: "Predivan si!" Decak je stajao iznenaden, ali
još uvek ne shvatajuci šta se dešava.

Otac mu objasni: "Ljudi ovo zovu 'eho'. Ali, to je ustvari 'život'.
Život ti uvek vraca ono što ti daješ. Život je ogledalo tvojih de-
la. Želiš li više ljubavi, podaj više ljubavi. Želiš li više dobra, po-
dari više dobra.
Želiš li razumevanje i poštovanje, tada razumi i sam poštuj.

Ako želiš da ljudi budu strpljivi s tobom i da te
respektuju, tada i ti budi strpljiv s ljudima i respektuj ih. Ovo
pravilo odnosi se na svaki aspekat života. Život ti uvek vraca
ono što daješ. Tok tvoga života nije slucajnost, on je ogledalo
tvojih dela."
 

Like! 31