Srce mi je tesko
od tolikih stvari koje sam spoznao
i to je kao da nosim
vrecu golemog kamenja
ili kao da kisa neprestano pada
po mome secanju.

Ne pitajte me nista o tome.
Ne znam o cemu govorite.

Ni drugi nisu znali,
tako sam isao iz magle u maglu
misleci da se nista ne dogadja,
trazeci voce po ulicama,
misli po pasnjacima,
i ishod je bio ovaj;
svi su imali pravo,
a ja sam u medjuvremenu spavao.
Zato neka nametnu na moje grudi
ne samo kamenje nego i senu,
ne samo senu nego i krv.

Tako stoje stvari, mladicu,
a tako i ne stoje stvari,
jer, uprkos svemu, ja sam ziv
i zdravlje mi je izvrsno,
raste mi dusa i rastu nokti,
hodam po brijacnicama,
odlazim do granica i vracam se,
istem i oznacujem polozaje,
no ako zelite vise saznati,
moje se staze zaplicu,
a cuju se tuga i laz
kako laju oko moje kuce;
vedro vreme je ljubav,
izgubljeno vreme je plac.

I tako, o svemu onom cega se secam
i o onom cega nemam u pamcenju,
o onom sto znam i o onome sto sam znao,
o onome sto izgubih na putu
s tolikim izgubljenim stvarima,
o mrtvima koji me nisu culi,
a mozda su hteli da me vide,
najbolje da me ne pitate nista;
stavite mi ruku ovde, na prsluk,
i videcete kako u meni udara
vreca mracna kamenja.

Like! 3