Impresionirala me je prica koju sam slucajno pronasla,a verujem i Vas ce!
Zbog cega?
Мислим да је доживљај моје приче другачији, прича као прича слична је осталима. Свој живот сам променио, јер био је зрео за мењање, са својих 33. Данас бројим четири више. За разлику од почетних 33, сада сам неких 3000 км далеко од града у коме сам рођен. Даљина земље у којој сам рођен, на жалост не мери се километрима већ годинама. Путовање кроз време осим у машти није могуће, на жалост. Писаћу о тој промени, а Вас молим да дате свој суд томе и ако је могуће уздржите се кометара “боли те уво ти си се спасио”. Мада, незахвално је судити.
Још као клинац маштао сам како ћу једног дана живети негде “ван”,
возити добар ауто, имати задовољну породицу, довољно пара да могу да
путујем (кад и где пожелим), пратити Партизан и по Европи а не само у
“Пиониру”…Данас све то имам (сада као да се хвалим, напротив, жалим се).
У тренуцима тог маштања нисам ни мало размишљао да треба да заволим све
то што ме окружује. И опанак и кајмак и туршију и проју и куповину на
рецку и комшију који има ”човека” за поправку аута или свог
водоинсталатера, брицу, или оне жене што ”ваљају” неке крпице или
препарате у радно време по разним институцијама. Народну ношњу! И
парадајз који поред боје и облика за разлику од многих других има брате и
укус, и те какав! И све оно што Србију чини то што јесте. Та дивна
земља није само Србија данас, корупције, лоповлука, цеца, јеца и
следбеника. Србија је и Дивац и Ђоковић и Тесла и Мишић, Св. Сава
(престолонаследник који се одрекао световног живота и замонашио, баш бих
волео да видим ове данашње који ”пуштају кишу” или задовољно трљају
руке јер је клан ухапшен за време њиховог мандата, то што је за време
њивог мандата створен то нема везе… да се одрекну свега и замонаше) и
они обични људи који су се самоиницијатвно удруживали и куповали Yуга на
24 месечних рата, тако што извлаче ко ће ког месеца да купи ауто а сви
дају новац сваког месеца. Или они мученици који су газили Албанију, да
би нама могли да сачувају Србију…
Данас је мој доживљај тога другачији. Јер човек ако је цео у меду или измету не може да примети то све док се мало не одаљи па погледа са свих страна. Онда лепо види све. Можда зато што живим у земљи у којој је све уређено да је просто стерилна, имам и превише времена за размишљање, (мада ми пријатељи често кажу да за размишљање једини предуслов је мозак) одаљио сам се од Србије и погледао је мало другачије, са свих страна.
Због чега сам овде најбољи радник а доле сам гледао како да кривинарим на послу?! Због чега овде сортирам ђубре а доле пљујем по улицим или пишам у лифту?! Због чега не знам име свог комшије а доле знам шта је комшијина тетка ручала јуче?! Због чега овде возим по прописима а доле газим пешаке и на прелазу?! Због чега ову своју маћеху чувам и негујем а моју мајку Србију доживљавам као злу вештицу?! Због чега ми се брат хвали како је доле купио ТВ 3Д, као да је то једино што му у животу недостаје, а ја овде гледам како да се природи још више додворим и да живим по њеним правилима?! Због чега ме овде цене по ономе какав сам а не по томе шта сам обукао?! Због чега је у Србији “Милка” слађа од “Најлепших жњља” а овде је немаш где купити, јер штити се Норвешка индустрија хране?! Не газда-мишкова индустрија, већ национална индустрија.
Ја сам свој одговор нашао. Драго ми је да сам дошао у Норвешку и да сам управо овде схватио све то. Данас иако могућности дозољавају другачије, живим на селу у сред шуме, сушим месо, спремам дрва за зиму самостално, опуштам се уз звуке преко 300 грамофонских плоча које сам донео из Србије, мрзим рачунар али га користим, не губим време на ФБ или слично, немам хиљаде пријатеља, пецам, деци и себи сам ”набацио” народну ношњу, поносим се оним чега сам се са 33 стидео. Да сам Србин, патриота . То је моја промена.
А могао сам да пишем о томе како је овде прелепо или не, како је највећи стандард у Европи или свету али је усамљеност изражена, као су скандинавци овакви или онакви, али све то је мање важно.
Поздрав свим Србима и свима у Србији од једног Михајла који је поносан јер је нашао своју нит са коренима. Нађите свој мир ма који меридијан да ”газите”.
Srbine,kad te tuga savlada,ubije nostalgija,poželiš se političkih hvalospeva,obećanja,štrajkova,protesta,kašnjenje plata,neplaćanje prekovremenog i noćnog rada,drkanja od svake političke budale koja ti dođe u firmu,nabeđenih budala za volanom,podmitljivih sudija,doktora,reči šalterskih radnika-Dođite sutra itd itd,pakuj narodnu nošnju i vrati se,a meni ostavi svoje radno mesto.Ja ću ti ustupiti svoje.
Mnogi bi kao ti...hvala na komentaru! *BYE*
*THUMBS UP* *HEART* *ROSE* *ROSE* *ROSE* :-{}
*ANGEL* *BYE*
*THUMBS UP* bas tako kako je napisano.... *YES* *ROSE* *ROSE* *ROSE*
I ja mislim tako! *DRINK*
*OK* *ROSE* *THUMBS UP*
Zelim ti lep vikend... *BYE*
ovo je odlican blog,ali za poznavaoce prilika u zemlji..
I one koji su tamo negde,pa mogu da uporede...hvala!
Prica je prava, realna! Odlicna je, poucna! Obicno tako bude, kada nesto imamo, ne znamo da cenimo i ne vidimo to nesto sto je ispred nas! Kada izgubimo, shvatmo vrednost svega sto smo imali! Pozdrav.
Pozdrav i tebi draga,i hvala na komentaru...
E; da nisi okusio parce hleba tamo negde u dalekoj tudjini,ko zna da li bi i danas ovde bacio papir i opusak od cigarete i radio kod privatnika za 10 ooodin i to da li bi ti platio, a da ne govorim o radnom stazu.Kolika nam je dans velika i tesko zaradjena ta ,crvena,, kao nekada nekada kada su Rumuni radili kod nas.Veliki pozdrav!
Eh draga,okusila sam ga,a jedem ga i sada,pa se ceto pitam...gde sada u ovim godinama?Pozdrav i tebi...