Oženio se kinez i legao pored mlade.Onako goli leže i on joj traži.Neće ni da čuje.Ne vredi ništa.Prođe jedan dan,drugi,nedelja.Ništa.Misli se,kakvu je to ženu doveo, a ma neće ni da čije.Prolazi tako godina za godinom.Ništa.Žali se prijateljima,oni se smeškaju,tapšu ga saosećajno po ramenu.Sedi u kafani,razočaran,pripit a sapatnik za stolom,teši ga,daje savet:-Ma slušaj ti mene,ima jedan mudrac,živi na planini,sam,leči ljude,idi kod njega,on će ti sigurno pomoći.-Posluša kinez i krene na dalek put da nađe mudraca.Lutao je danima,meseci su prolazili,onako sav izgreban,nažuljnih tabana,umoran, stigao je pred kuću starca.Bilo je tu puno ljudi koje je neka muka naterala,da čekaju.danima na red.Napokon,uspeo je mudracu da ispriča,šta ga muči...-Slušaj,na jednom ostrvu,ima jedno brdo,na brdu izraste jedan cvet koji procveta,za novu godinu i moraš ga baš tada ubrati,dok ne uvene,pa ga osuši.Onda ga donesi kod mene i reći ću ti šta dalje da radiš.-.... Sav srećan kinez, vidi,pametan neki mudrac.Krene na dalek put,pun vetrova,bura, da ubere svoj cvet.Čekao je novu godinu da ga ubere ali onako umoran uspava se.Kad se probudio cvet je već uveo,sav sparušen.Šta da radi,morao je da sačeka drugu godinu.Ovaj put je imao više sreće.Posle dugog puta,opet je bio kod mudraca.Doneo je svoj lepo,osušeni cvet.Mudrac,uzima novac od njega,sažaljivo ga gleda,govori:-Slušaj,sada lepo idi kući,od ovoga skuvaj čaj,stavi ga pored nje na komodu,a kada se okrene da popije,uhvati je od pozadi.

Like! 5