Nestao je,pre nego što se pojavio. U razgovoru sa prijateljima saznam da od njega nema ništa. Jednostavno,od njega nikad ni sa kim nije bilo ništa,neće biti ni sa mnom. Ja kažem - Ok ... I krenem dalje. Bez ijedne isplakane suze,bez drame,bez ikakve misli - ja bih samo njega a ne nikog drugog. Samo nastavim dalje - kao da ga nije ni bilo.

Upoznala sam za mesec dana preko 30 mladića ovde. Sa nekima sam razvila komunikaciju,sa nekima ne.Sa nekima se dopisujem. Život ide dalje . Čemu patiti i očajavati za nekim ko vas nije udostojio ni svog broja telefona,a bio je tu fizički pored vas,video vas,rukovao se sa vama - kada ima stotine,ma hiljade ljudi koji bi baš sa vama želeli neku normalnu komunikaciju,druženje ,a što da ne i nešto više .... ;) ...

Glave gore .... :)