62, Niš, Србија
Šta nas sprečava da pronađemo adekvatnog partnera
U današnje vreme ljudi se sve teže upoznaju, manje se iskreno druže i manje se spontani i
opušteni u komunikaciji sa drugima. Taj trend se odražava i na pronalaženje parnera
(devojke/dečka). Mnogi se žale da ne mogu da pronađu partnera već duže vreme. Pronaći
adekvatnog partnera nije lako. Adekvatan partner je onaj koji je sličan nama. U ovom tekstu
navešću neke od tipičnih faktora koji nas mogu ometati u pronalaženju partnera. Ljudi koji
imaju problem sa nalaženjem partnera su pod uticajem jednog ili više ovih faktora
istovremeno.
Međusobna inkopatabilnost – da bi dvoje ljudi ušli u vezu, moraju biti bar po nečemu slični i
kompatabilni. Ono što nas prvo privuče jeste fizički izgled. Problem može biti u tome što
nam se neko može dopadati fizički, čak biti i veoma atraktivnog izgleda a da pritom sa tom
osobom nemamo baš ništa zajedničko. Jednostavno rečeno, lepota nije dovoljna. Često se
dešava (više kod muškog sveta) da budemo zaslepljeni nečijom lepotom, što nas sprečava da
tu osobu sagledamo dalje od njenog izgleda. Lepota često zasenjuje sve ostale karakteristike
(i dobre i loše). Ako se zaljubimo u nekoga ko nam je fizički privlačan možemo biti u iluziji
da to što smo se zaljubili znači da nam ta osoba odgovara i da je baš za nas. Često nije tako i
tek kad se odljubimo uvidimo da ta osoba nije imala ništa slično sa nama niti mi sa njom. S
toga, otvorite oči i za druge aspekte ličnosti, lepota nije ni jedini ni dovoljan uslov da bi smo
bili sa nekim. Ako vidite da vam ne ide sa nekim, ili vas ta osoba ne želi, zapitajte se da li vi
imate nešto slično sa tom osobom ili ne. Ako nemate, tragajte dalje, ne gubite vreme.
Nerealistični kriterijumi – neki ljudi imaju veoma nerealistične i rigidne kriterijume kada je u
pitatanju pronalaženje partnera. Neki imaju čitave liste osobina koje bi njihov partner trebao
da ima da bi se njima dopao. Ovde se radi o perfekcionizmu i nerealističnom sagledavanju
sebe i drugih. Svako od nas ima i dobre i loše strane, kvalitete i mane, stoga traganje za
savršenim partnerom je potpuna utopija. Verovanje da smo savršeni u istoj je meri je
nerealistično kao i verovanje da postoji druga savršena osoba koja će nas učiniti još
savršenijim. Savršenstvo ne postoji i zato ga ne treba tražiti. Traganje za savršenstvom često
može biti i odbrana, racionalizacija od nesupeha. Naime, osoba kao razlog za to što nema
partnera navodi da još uvek nije pronašla savršenu osobu, osobu koja ispunjava sve
njegove/njene kriterijume. Čak i kada bi takva savršeana osoba postojala, zamislite kolika je
verovatnoća da takvu osobu pronađemo i da ta osoba u isto vreme bude slobodna i baš hoće
da bude sa nama u datom vremenskom trenutku. Verovatnoća da pronađemo osobu koja ima
sve te osobine sa naše liste jednaka je proizvodu verovatnoća da osoba poseduje svaku od tih
osobina, što dovodi do toga da se broj decimala značajno uvećava sa uvećavanjem te liste.
Dakle, smanjite listu, prihvatite i sopstvenu i tuđu nesavršenost, budite realističniji.
Emocionalne blokade – su najčešći i najjači ometajući faktor u potrazi za devojkom/dečkom.
Najčešće blokade su strahovi , stid i depresivnost. Ljudi se mogu bojati prilaženja i
upoznavanja, vezivanja, odbacivanja i negativne evaluacije od strane potencijalnog partnera.
Osobe sa slabim samopouzdanjem, koje sumnjaju u sebe osećaju se nesigurno kada treba da
priđu nekome, upoznaju se i ostvare kontakt. Ta nesigurnost se održava i uvećava ako osoba
veruje da njena vrednost kao osobe zavisi od toga da li se nekome dopada ili ne. Drugi veliki
problem je stid. Neki ljudi se izrazito stide kada treba da se predstave, prezentuju drugima,
započnu i održe komunikaciju. Ovi ljudi se plaše da će biti razotkriveni, kritikovani ili
poniženi, zbog tih fantazija koje imaju za njih odbijane je ravno katastrofi. S toga, osobe koje
se stide često izbegavaju upoznavanje i prilaženje. Depresivnost često vodi u odustajanje od
traženja partnera ili ostajanje u vezi u kojoj nismo zadovoljni. U ovom kontekstu
depresivnost je sekundarna i ona je najčešće posledica izbegavanja i odlaganja da se prilazi,
upoznaje i traži partner. Posle ponavaljanih odlaganja i izbegavanja osoba se oseća sve više
obeshrabreno i stiče uverenje da on/ona to ne može. Kada počne da razmišlja na taj način
onda dodatno odustaje, što vodi još većem obeshrabrenju i potvrdi početnog stava i tako se
stvara začarani krug. Sve navedene emocionalne blokade treba shvatiti kao ozbiljne
probleme, koji se neće rešiti sami od sebe niti ih osoba može rešiti izbegavanjem, poricanjem
ili snagom volje. Ako primetite da imate neki od ovih problema najbolje je da to prihvatite i
počnete sa njihovim rešavanjem, kako vas ti problemi više ne bi sprečavali u traganju za
partnerom.
Odsustvo socijalnog konteksta – ponekad u nekoj fazi života glavni razlog zašto ne možemo
da pronađemo partnera može biti u tome što se ne nalazimo u adekvatnom okruženju. Može
biti slučaj da se nalazimo u okruženju u kojem prosto nema dovoljno devojaka/momaka,
osoba sličnog uzrasta, interesovanja i sl. Okruženje (socijalni kontekst) je društvo u kome se
krećemo, mesta na koja izlazimo, posao ili škola, letovanja i putovanja, država i kultura u
kojom živimo itd. Sve u svemu kontekst je jako bitan. Niko od nas ne živi u socijalnom
vakumu, već svako ima svoj socijalni milje koji ga je oblikovao ili onaj milje u kojem je
osoba odabrala da živi. Zašto je konteskt jako važan? Zato što kontekst nam govori o osobi.
Ljudi obično biraju kontekst koji im odgovara, koji je u skladu sa njihovim interesovanjima,
shvatanjem, željama, ciljevima i sl. Ako se nalazite u okruženju koje drastično odudara od
onog u kojem bi ste vi voleli da budete teško ćete u takvom okruženju pronaći osobu koja je
vama slična. Zato se presipitajte da li ste okruženi ljudima koji vama odgovaraju, da li je
kontekst u kojem tragate za partnerom (ili prijateljima) onaj u kojem ih možete pronaći. Ako
je odgovor Ne, promenite kontekst. Pronađite onaj socijalni milje u kojem je veća šansa da
upoznate nekoga koje sličan vama. Ne kaže se džaba: u pogrešnom vozu svaka je stanica
pogrešna.
Ostajanje u vezi u kojoj nismo zadovoljni – je najčešće posledica strahova da se bude sam i
odsustva vere da možemo pronaći nekog ko nam više odgovara. Ostajanje u vezi dok se ne
nađe neka druga osoba često nije dobra strategija iz nekoliko razloga. Prvo, ako smo bili u
nekoj vezi (naročito dužoj) potrebno je nam neko vreme da se emocionalno odvežemo,
odvojimo, emocionalno presaberemo i odmorimo, za šta je neophodno da neko vreme
budemo sami. Ako to ne učinimo bićemo pomalo konfuzni i zatvoreni da zaista upoznamo
nekog novog. Ljudi nisu mašine, imaju emocije i treba im neko vreme da sve to obrade, pre
nego što postanu spremni za nova vezivanja. Drugo, dok smo u vezi koja nam neodgovara,
osećamo se nezadovoljno, razočarano ili čak besno na sebe zašto uopšte ostajemo u nečemu
što nam neodgovara. Sa takvim negativnim raspoloženjim teško da ćemo biti u stanju da
budemo pozitivni, nasmejani, spontani u prilaženju i upoznavanju. Imajući to u vidu bolje je
prvo izaći iz veze, malo se presabrati, prečistiti i onda krenuti dalje, bez prisle, pritiska i
nezadovoljstva.
Frustraciona tolerancija – ljudi sa niskom frustracionalnom tolerancijom mogu imati
probleme sa pronalaženjem partnera. Nemogućnost da se partner nađe neko vreme, serija
razočaranja ili odbacivanja zaista mogu biti frustrirajuće iskustvo. Ali to je normalno i samo
po sebi nije problem iako je neprijatno i nepoželjno. Ljudi koji imaju problem sa
podnošenjem frustracija imaće i problema u pronalaženju partnera. Ono što ljude čini da
slabo teolerišu frustracije jeste stav da bi pronalaženje parnerta trebalo da bude lako,
jednostavno i brzo. Problem u realnosti je u tome što to često nije tako a s obzirom da osoba
misli da bi tako moralo biti onda umesto da bude samo frustrirana, nezadovoljna ili
razočarana može postati anksiozna, besna ili depresivna. Mnogo korisnije, logičnije i
realističnije je priznati sebi da nigde ne postoji neki univerzalni zakon koji kaže da bi
pronalaženje partnera nužno i uvek moralo biti lako, jednostavno i brzo. Odustajanje od ovog
i sličnih iracionalnih zahteva povećaće osobi kapacitet za tolerisanje frustracija.
Vladimir Mišić
dipl. psiholog
C/P
65 views
Iskreno , ja sam mozda slicno razmisljao kad sam bio 4 razred srednje, ali tada je za mene "Zivot je lep" bio vrhunac patologije kod ljudi.
Ovo sto je napisano nema stvarno nikakve veze sa stvarnim razlozima, ali ljudi vole da OVO budu kao razlozi i kiksevi.Ali stvarno, ovo je kao kad kazes nije padala kisa celo leto jer Toma crkvenjak nije sluzio sluzbu nego njegov zamenik na Veliki petak.Vernici ce svakako verovati i bice im jasno i nista sumnjivo.
wau frendu sad vidim da ovde nista ne valja sta god se napise sem ako nisi iz odredjene grupice koja lajkuje iskljucivo sebe I svoje clanove
Ne valja ni misljenje psihologa ni doktora ma...
Adekvatan tekst u pravo vreme!
Zaista je vlada misljenje da je tesko pronaci partnera
Uostalom ako se osvrnemo koliko je osoba singl...
Ljubim te
Sve se bojim ego momci ostaju sami?
Ovde su iskustva TACNA cak i kad je ocigledan LOS, netacan rezultat.Ovde se traze recepti iz proslosti, a vreme nam je ponudilo smenu drustvenog uredjenja, sistema vredosti, ratove, klase, drasticno smanjenje javnog IQ, kulturnog sistema, sto je idealno da ovde nastaju objasnjenja i teorije a ne da se dipl hvata za neke bajate sitno mi ga skroji nano teorije, tzv skolske...
I svima lakse da veruju u lako dobijenu laz, nego da zakopa ruke u nesto sto bi bila istina.
Ima u 2,5muskarca scena kad Charli nudi 100$ ko god ustane i dodje do njega da uzme...e tako je ovde po pitanju znanja...ili razmisljanja tacnije.
inace svi psiholozi su srecni i zadovoljni i pored sebe imaju adekvatnog partnera 8-) 8-)