ЗАМНОМ ОСТА

Замном оста – година пуста.

Живот ми укра остала ми суза.

Сада живим сам са собом,

и размишљам често,

Кажем себи:

-Еј животе, учинићу нешто.

И данас кад киша по прозору шара.

Ја размишљам често и себи се кунем:

-Никад више такву жену,

ја волети нећу.

Она ми је у животу-одузела срећу.

Залуд снови.

Залуд машта пуста.

Од живота оста – само фраза пуста.

Каткад, кад сећања навру,

ко с јесени кише.

Ја се сетим среће – које немам више