Гордост

Горди никада не схвате до краја покриће својих тврдњи, јер оно са собом носи разноразне контексте и детаље, док истина јесте у детаљима – али не и у детаљисању. Зато горди и нису у стању да воле, јер имају непресушну жељу да детаљишу и да сами себе хвалишу, тражећи све више то и од других. А љубав је само самопрегор и пожртвованост.

Јер да смо сигурни толико у себи, онда би то јасно и све себи казали у лице, и не би сумњичавошћу према свему и свачему, говорили себи иза леђа – својој подсвести кроз снове.

Можда је све тако и боље. Истина се заиста и проналази у детаљима, али Ђаво не воли детаље, већ њима само скреће пажњу од суштине, због чега памет зна често и да завара, док глупост никада.

Зато се у животу глупост понека и зна да опрости, али инсистираље на глупостима у понашању и схватању, искреност, не опрашта никада. Јер оно што нећеш признати себи, нећеш никада ни другоме, али то не значи да други то не спознају. Само те боцну понекад, па се питаш, зашто, или у жаргону она констатација - Ко је угасио светло. Не свхатајући увек разлог тврдње - колико је скупо изгледати јефтино, а колико неозбиљно живети живот превише озбиљно.

Like! 7