30.08.2009
Утра
42, Струмица, Македонија

Најтешки се утрата. Ќе ги отвориш очите и разочарувањето те потопува.
Таа што си ја сонувал целата ноќ и за која си бил сигурен дека ќе ја
најдеш крај себе, не е таму. Во срцето ти е, се сеќаваш како
претходната вечер си ја бакнувал, си ја милувал, како ти ја стиснала
раката и тоа почнало да те пече некаде внатре, на место кое не си знаел
дека постои пред таа да се појави.... но веќе не е крај тебе. Утро е.
Некои проклети зраци светлина те разбудиле. Ги колнеш, но тоа не ти
олеснува.... Знаеш, ќе ја видиш подоцна и повторно ќе ја прегрнеш и ќе
ѝ дозволиш силно да те впие во себе, но ти и натаму ги мразиш
утрата.... веројатно зашто дождот секогаш паѓа во погрешни времиња.

18 views
 
Коментари

There are no comments yet.
Leave your comment, start the discussion!

Blog
Blogs are being updated every 5 minutes