daky019's blog

 .......malo poduzi tekst ali za one koji razumeju drugacije....

 .......

Gde god da pogledam ja svuda vidim tebe,
Kao da mi vise nije stalo do sebe
I ta kobna greska koja razara moj um
Kao jabuka sto truli dok prozdire je crv
Mozda jesam lud ali dobro znam sta zelim,
Svoje lose misli sa tobom bih da delim
Jer moji ljudi ne shvataju takvo stanje
Kazu:Bice sve u redu to je samo osecanje!
Kakva crna osecanja, svakim danom sve su manja,
Losa stanja, mnogo sranja, dobro znam da to ne valja
I sta vredi da se borim kada istu bitku bijem
opet kradem bogu da opet duvam opet pijem.
Vise nije vazna prica sve je deo rituala
Sad mi nista nije vazno, opet ispao sam budala
Leto mozda vec je doslo, ali kod mene vlada zima
Vise necu da Vas gusim svako neki problem ima.

 .....

znali su se sest mjeseci
koliko su i bili zajedno
s vremenom su se upoznali jos bolje
voljeli su se najvise na svijetu
kad je saznao da ima bolesno srce
plakao je sa njom
kad je ulazila u avion
kad je isla na operaciju
nije joj ni rekao vidimo se
imala je srece
dobila je novo srce
kad se vratila
nije ga mogla nigdje naci
nitko joj nije znao reci
gdje je
kad je pitala mamu gdje je
rekla joj je sa suzama u ocima
zar ti niko nije reko ko ti je dao srce?... 

 ................

Polako sklapam oci, u glavi sve se vrti,
propadam lagano ali ne plašim se smrti.
Gasi mi se život – kap od čemera i jadi,
vidim bližnje kako plaču,
majka maramicu vadi...
Pogled mi se gubi negde u daljini
sve sam bliži večnom miru, spokoju,
tišini, gledam lice tako nežno, tvoje usne tako medne,
tvoje oči istovremeno pohotne i čedne.

Presuditi sebi ja sam morao, tako nisam mogao
da gledam kako ima te svako.
Ko će biti sledeća žrtva te lepote,
Da l' i on će te voleti do smrti i sramote?
Rano je za tugu, za tugu treba vremena,
boleće kad osetiš druge iz mog plemena;
Tad shvatićeš da imala si najboljeg kraj sebe,
tad srce tvoje kameno zaboleće i tebe.

U bolnoj tišini čuo se njen vrisak, zadnji otkucaj
života i njene ruke stisak, u plaču i bolu ona zvala mi je ime
i tada majka vrisnu - Ne ostavljaj me sine! –
Duša napušta mi telo, odlazim putem neba, prekrsti se
mila, božiji pastir sad nas gleda i pusti me da tonem u večno dugi san
i nek crno mrtvo sunce sad zameni mi dan.

Kada spuste moje telo duboko u raku, da li plakaćeš
na ramenu mom najboljem ortaku?
Šta će biti s tobom kada mene više ne bude? Ko će da
te ljubi moj beli labude?

Ref: Moj beli labude kad me jednom ne bude,
sve će vode labude da se razbistre 2x

Posle godi

Tvoja planeta je vegetacijski nedorasla za moju
Hoćeš da ti poklonim brezu koju …
Sećanja su pretvorena u pepeo
Preko tvojih usana je pao crni veo
Svojim poljupcima si remetila Mesečevu menu
Plimu i oseku,
Sa belih vrhova da lavine krenu,
Više ih se ne sećam
Sada samo latice opadaju i ruže venu … 

 Pred mnogim sam vratima čekao
i na mnoga uha šapnuo svoju pesmu.
Htedoh da zavedem mnoge lepe žene...
I uvek kada su se jedna usta predavala,
kad je žeđ bila ugašena, jedna blažena
iluzija u grob je odlazila.
Ostalo bi samo telo u prevarenoj ruci.
Poljupci koje strasno moljah,
duge noći koje grozničavo isčekivah,
na kraju behu moji - kao zgažen cvet,
bez mirisa, nestala bi lepota.
Iz mnogih postelja ustajao sam tužan
kad od žudnje je postajala navika.
Bežeći od užitka tražio sam san,
opet novu želju i svoju samoću!
Taj užitak moje je prokletstvo
jer srećnim me ne čini,
jer svaki san o njoj stvarnost uništava!
Oklevajući, ruku ka novom cvetu pružam,
da novom uhu svoju pesmu šapnem...
Brani se, lepotice moja, zakopčaj haljinu svoju!
Opčini me, muči me. Nikad ne reci Da!