zocence's blog
sumnjam u sebe sto postojim,
sumnjam u zivot sto nezna da me shvati,
al samo sumnjam, sto ne znaci da se bojim.
... Dakle sumnjam, i slobodno mogu reci da sam postala skeptik pravi,
al sumnjati, znaci sigurnost steci,
i zato sumnjaj,
i ne veruj ni svojoj glavi ...
Postoji uvek neko vreme buduće, vreme za nadanje.... Ljudi koje izgubiš i koje ti sam Bog pošalje..... Postoji uvek trenutak ushićenja i sat za plakanje.... Dani, kada smo hrabri i dovoljno jaki.... Dani, kada nas život slomi i sakrijemo svoje oči u jastuk da ne vide kako nas boli.... Postoji uvek neko vreme prošlo za kojim čeznemo, i vreme buduće za koje živimo...
Laku noć divnim očima...
Laku noć zvijezdama što svijetle mi put,
i ovom mjesecu, sjajnoj žarulji nebeskoj.
Laku noć kapljicama rose što čelo mi diraju...
Laku noć kiši i slapu na potoku
što nikada ne zaustavlja svoj tok,
neumorno žuboreći glazbu usnuloj prirodi...
Laku noć umornim nogama...
Laku noć svim mojim stihovima,
što mislima vrludaju kao brodice u oluji,
tražeći trenutak kada će opet
na mirnom moru iznova zaploviti...
Laku noć svim mojim prijateljima,
pa i onima što nazivaju se takvim,
iako ne znaju obraniti tu čast,
kada oluje poruše sve na mojim njivama,
i ostane samo blagi povjetarac,
što nosi pokidane niti slomljene duše...
Laku noć svijetu bez ratova,
i čovjeku širokog osmijeha...
Laku noć violinama što sviraju…
Kisa rominja i kvasi ulice moga grada.
Muklo svetlo ulicnih svijetiljki
obasjava deo puta po kojim koracam.
Dok mi niz lice kisa lije,
moje misli putuju tamo gde si ti.
Vidim ti oci u svakom tom svetlu
i na licu osecam dah tvojih usana.
Tvoje ime lagano u sebi sapucem,
ne pustajuci ga da izadje iz mojih usta,
da ga kisa ne bi saprala
i pokvasila ili da mu slova ne unisti,
jer konacno i ja zivim za to ime,
koje mi je u srcu koje mi je u dusi,
Koje iskreno zelim i volim...
Od svih bica sto me okruzuju i doticu svojim postojanjem
jedino si me ti privukao k sebi...
Upila sam svaku tvoju rec i onaj pogled tako mio i drag...
i sad kad sklopim oci jos uvek vidim sebe u njima...
Milovao si rukom moje lice.. da osetim toplinu tvoga postojanja..
dotaknuo mi usne..
Koje su izgarale zeljec biti od tebe ljubljene...
pamtim onaj trenutak...
Onih pet prstiju prislonjenih na prozoru..
I koliko puta ucinim isto ne bih li ti se priblizila na tren...
barem u mislima
I kad se daljina
poput bezobraznog lopova uvuce u moje misli
i uzme svaki car
trazim taj okus blizine koji si mi…
I pusto, i tužno, i nikog da ruku ti dade
kada je duša raspeta...
Želje! ... Ta našto zaludne želje i nade?
A ljeta bježe - najbolja ljeta!
Ljubit... al` koga? ... Privremeno - ne vrijedi truda,
a vječne ljubavi nema.
Pogledaš u se - prošlosti tamo ni traga:
tu bol i radost je nijema.
Strasti? - Uvijek je naslada bolesna i luda
pred umom u ništa pala.
A zivot, kad hladno pogledaš oko sebe svuda,
pusta je i glupa šala...
Danas sam jaka kao stena.
Ničeg me nije strah.
Znam da mi više nisi važan
i da od mene ne možeš stvoriti prah.
Postala sam čvrsta,
možda čak i hladna kao ti.
Ni suze, ni smeh na moje lice
ti više ne možeš namamiti.
Prebolela sam te.
Danas to mogu reći glasno.
Ne volim te !
Dragi, da li ti je jasno...
Čekaj me, i ja cu doći,
samo me čekaj dugo.
Čekaj me i kada žute kiše
noći ispune tugom.
Čekaj me i kada vrućine zapeku,
i kada mećava briše,
čekaj i kada druge nitko
ne bude čekao više.
Čekaj i kada čekanje dojadi
svakome koji čeka.
Čekaj me, i ja ću sigurno doći.
Ne slušaj kad ti kažu
kako je vreme da se zaboraviš
i da te nade lažu.
Nek poveruju i sin i mati
da više ne postojim,
neka se tako umore čekati
i svi drugovi moji,
i gorko vino za moju dušu
nek piju kod ognjišta.
Čekaj i nemoj sesti s njima,
i nemoj piti ništa.
Čekaj me, i ja cu sigurno doći,
sve smrti me ubit neće.
Nek kaže…
Želim probati,
Al jednom zapravo.
Kakav okus ima taj poljubac
Što si ga njoj pred menom dao.
Želim okusiti, al, onako zbilja,
Kako je to kad si nečija.
Kako je to kad se potajno ljubiš iza škole.
Kako je to voljeti, kako je to biti voljen.
Želim znati
Kakav okus imaju tvoje usne.
Kako je to ljubiti se, žarko želim znati.
Žarko želim jedan poljubac ti dati.
Žudim za tim da me ljubiš, da me voliš.
Jer bez ljubavi mene srce boli.
Što meni vrijedi da želim, da se nadam.
Kad mi je bez tebe život tako jadan.
Ne želim više maštati o poljupcu.
Ne želim više gledati TV.
Jer svaki put kad se netko poljubi,
Ja…