zocence's blog
Odlaziš i ne smem da priznam da se plašim,da umirem od straha, ustvari.
Odlaziš i ne mogu te zaustaviti. Moja ljubav nema tu snagu iako bi mogla stenu razbiti, kišu osušiti,iako bi mogla život začeti!
Odlaziš,sa mirisom moje kose na ruci.I sve što ti večeras rekoh dugo ćeš čuti u tami.I sve što od mene ponese
još će ti drhtati u srcu,ali će tvoja ruka zagrliti nju i Mesečeva svetlost će obasjati naša tela u trenu istine.Uzalud sve moje upućeno tebi i želja moja da ti život samo od sreće i snova bude satkan.
Odlaziš i ne osećaš koliko se plašim da se nikada…
Zelim da svoje srce pretvorim u reci
i opcinim te njima.
Ali,ne mogu.
... Ti slusas moje reci i gledas moje usne.
A ne cujes moju dusu.
Znam da te nemam
dok svoje ruke uporno siris prema meni.
Imam njih,tvoje oci snene zaljubljene,
tvoje usne poluotvorene.
Ali,nemam tebe
Ne otvaras mi srce,ne pripadas mi dusom,
ne dajes mi sebe a imam sve tvoje.
Vesto se krijes,
ne bi li te,valjda,zavolela.
Svakog dana ti si neko drugi,
neko slican tebi,nikad ti.
Svakoga dana varas dan,varas mene,
varas ljubav.
A ja zelim samo da ti kazem,
da bez tebe celog
ni ja nisam cela.
A ti slusas moje reci,
gledas moje usne a ne cujes mene.
Bojis se potpunosti,
a ja se bojim tebe.
Da li…
Budim je zbog sunca
koje objasnjava sebe biljkama
zbog neba razapetog izmedju prstiju
budim je zbog reci
koje peku grlo, volim je usima
treba ici do kraja sveta
i naci rosu na travi
budim je zbog dalekih stvari
koje lice na ove ovde
zbog ljudi koji bez cela
i imena prolaze ulicom
zbog anonimnih reci, trgova
budim je zbog manufakturnih pejzaza,
javnih parkova
budim je zbog ove nase planete
koja ce mozda biti mina
u raskrvavljenom nebu
zbog osmeha u kamenu
drugova zaspalih izmedju dve bitke
kada nebo nije bilo vise
veliki kavez za ptice nego aerodrom
moja ljubav puna drugih
je deo zore koju budim
budim je zbog zore, zbog ljubavi,
zbog sebe, zbog drugih
budim je, mada je to uzaludnije
negoli dozivati pticu…
nemoj da se nerviras,pusti probleme nek djavo ih nosi...
Pare te muce,zaboravi na to,problemi kod kuce
zaboravi na to,sto bilo je juce,zaboravi na to,
zaboravi sve sad i igraj prljavo....
Reci sta si uradio ako ti zivot prodje u nervozi,
sta si uradio ako zatvoris oci pred dobrim ljudima,
i neka se lose misli sklone jer ne treba ti to,
i jedan osm...
Jer zivot je kratak,previse kratak
da bi se stalno nervirao i znas da stvari ne ispadnu
uvek onakve ko sto si planirao,glavu gore i posalji
osmeh celom svetu uhvati ritam…
Umorna sam i od svih ovih ispisanih i neispisanih reči, koje mozda nikada neće stići do tebe, umorna sam od misli o tebi...od strepnje, od čežnje...
Umorna sam čak i od svog lika u ogledalu, kada se ujutru probudim posle mrvice sna...jer to više ni...sam ja, to je neki drugi lik, neka druga žena koju ja više ne poznajem, strana, zamagljenih očiju, s jednom velikom borom na čelu, izbledela lika, sa tamnim podočnjacima, bez osmeha, umorna...čak…
Ja znam da nikada necu ljubiti tvoje oci, ni buditi se srecna misleci na tebe. Ja nikada ti nisam ni ime znala nikada te nisam Svojim zvala, ja znam Ti nikada neces biti moj.I proci ce jos puno nedelja, usamljenih nedelja kako bih ih zvala, a ja cu Te i dalje cekati, i svake sekunde i svakog trena okretacu glavu traziti tebe, da se za tebe molim. Moje ce suze za tebe teci, a ti to nikada znati neces, i zauvek volecu te tvoje oci, tu tvoju kosu i celog tebe. Volecu te svim svojim bicem, volecu te do…
-Alo... konobar
Izvolte moliću lepo.
-Na ovo pečeno pile što si ga doneo jedna noga je kraća !
-Gospodine oćete li vi da jedete toj pile ili ćete sas njega da igrate čoček - odgovori mu konobar.
Jedan profesor je drzao predavanje svojim studentima. Doneo je teglu za dzem i napunio je lopticama za golf do vrha. Kada je pitao svoje studente da li je tegla puna, odgovorili su da jeste. Onda je sipao sitne kamencice, koji su usli u prazan prostor oko loptica za golf. Ponovo je postavio pitanje da li je tegla puna i studenti su odgovorili da jeste.
Kada je sipao saku peska preko svega toga, pesak je popunio sitne praznine, a studenti su ponovo odgovorili da je tegla puna. Onda je profesor sipao kafu, koja je sve to natopila. Definitivno, tegla je…