zocence's blog

Do juče nisam znala za teI neću te sresti nikad višeMoje te tužne oči prate... Ja ne plačem, to padaju kiše!Volela bih da ni tebi teško nijeDa ljubav odlaskom presečeš kao mačemSutra će drugo sunce da nas grijeTo kiša pada, ja nikad ne plačem.Koliko smo noćas mi blizuToliko su daleko dva naša gradaNiz lice padaju biseri u nizuJa ne plačem t kiša pada.Šta su tri dana i tri noćišta je život, naš život celišta je ono što nas spajašta je ono što nas delišta je ono što nas rastužuješta je ono što nas veseli?

Mladi student jednog univerziteta pošao je u šetnju sa svojim profesorom.
Dok su šetali i razgovarali ugledaše pored puta par starih cipela koje su, po svemu sudeći,
pripadale siromašnom seljaku koji je u blizini radio u polju i koji je privodio kraju svoj posao.
Student reče profesoru: “Hajde da se našalimo sa ovim seljakom, sakrićemo mu cipele, a zatim ćemo se skloniti iza grmlja i posmatrati njegove reakcije dok ih bude tražio.”
Profesor mu odgovori: “Mladiću, nikada se nemoj šaliti na račun tuđe nevolje i bijede. Budući da si bogat, možeš sebi priuštiti veće zadovoljstvo od ovoga: stavi po zlatni novčić u svaku…