zocence's blog
Otkad me je obuzela želja za tobom
krenula sam stranputicom.
Moja želja je bila jača od razloga
iz kojih bi se potukle dve ptice.
Širila se iz očiju preko usta u prsa
u udove sve dok ne prokrvarim ispod stomaka
ne utrnem, ne zaječim od plača i nemoći.
Bio si vitez koji otklanja prepreke
našeg nesusretanja.
Bio si Apolon koji blješti na ivici mog srca
poslat da ispuni sva predskazanja.
A ja, zategnuta između dve simfonije
rasprsnuta i usitnjena
nisam se umela vratiti, niti do tebe stići.
Zvezde su obećavale da će pasti
ali ih je nebo držalo u strahu
da u njih ne uđe moja želja.
Moja duša je lebdela između vasione i…
Te tvoje ruke prljave od dodira
samo su jos jedne
u nizu beskraja,
ponekad mi falis, al' to je samo
ponekad,
da se lepog odreknem
i ja sam to navikla.
Nemas mi sto reci, znam te,
dobro znam.
Isti si k'o svaki, lep, bez duse
bezosecajan,
i uzalud se lomim svaki put
i prastam.
Hoce, eto, uci u ovo srce svasta.
Te tvoje ruke neka te odvedu,
nekom ko je jaci, pa ga lomi, boli.
Odavno ja sam sasvim u redu,
izbegavam da placem.
Izbegavam da volim ....
nikom nemoj tako
ponuditi usne
koje mirisu na jesen
jer osetice neko
kako moji poljupci jos traju
i kako ti rukama struji
ova jesen i zima
nikome nemoj tako ponuditi usne
jer znas da te u meni ima
za pet stoleca
i pet nedosanjanih proleca
nemoj ni to malo sjaja u ocima
potrositi s nekim u nocima
kad moja senka zaluta
iznad oblaka
pa ti na jastuk padne kao suza
neka kap kise
i ne reci nikad vise
jer Bog ce znati
i mozda hteti
da me se zauvek tvoje srce seti
Ako se u mladosti
nismo sreli
a imali smo volju
i žarko smo to hteli
Pa nas maler potera
i u staračkom domu
i na sudnji dan
ja padnem u komu
Nemoj da mi se
depresivno ponašaš
veruj mi, jedina, moja
večnost će biti naša
i celu ćemo je potrošiti
na ljubav i strast
i zauvek ćemo imati
vremena samo za nas
Samo budi strpljiva
dok sam ja u nesvesti
jer život je kratak
brzo ćemo se sresti..
napokon nešto počneš planirati, obuzme te uzbuđenje i pomisliš da znaš
kamo ideš, ali tada odjednom staza skrene, putokazi se pomaknu, vjetar
promijeni smjer, sjever je iznenada na jugu, zapad na istoku, a ti ...ti
... si izgubljen. Tako je lako izgubiti put, izgubiti smjer. U životu je
malo toga sigurno, ali sigurno je da moraš trpjeti posljedice svojih
djela. Stvari, jednostavno, moraju ići svojim tokom.
Na kraju duge (Cecelia Ahern)
U mojim ocima stojis veliki
Kao nekad u prvim danima ljubavi
Koliko god nisko da se spustis
Od tebe veceg necu videti
Posle svih gresaka,postupaka pogresnih
Hladnih dodira i reci,tvojih zajedljivih
Pored toga, sto odlazis
Ti idalje jesi onaj,koga postujem i volim
Ja znam da vredan nisi
Znam i da bolja sam od tebe,to vide i drugi
Ali ja ipak sve to cuvam u sebi
Jer jos te svim srcem volim
Sutra kad vec danas davna proslost bude
Shvaticu da dobro je sto vise nisi tu
Sutra uvece kad sve oko mene utihne
Pozelecu da se ugrejem u tvom zagrljaju
Ja znam da dalje ici cu
Ja znam da tesko bice,ali moracu
Samo ,da se pomirim sa…